Od ka­ko je sta­la na bi­nu Pin­ko­vih zvje­zdi­ca Lo­re­na Jan­ko­vić je sa­mo još vi­še oba­sja­la mu­zič­ku sce­nu mla­đoj po­pu­la­ci­ji, ko­joj i sa­ma pri­pa­da. Njen van­se­rij­ski ta­le­nat, glas i sa­mo­po­u­zda­nje kr­če joj put ka zvje­zda­nom ne­bu svjet­skih raz­mje­ra... Skrom­na, ali ve­o­ma gla­so­vi­ta Pod­go­ri­čan­ka već 11 kru­go­va pro­la­zi di­rekt­no u sle­de­ći krug tak­mi­če­nja. Pa­žlji­vo oda­bra­na pje­sma, te­melj­no i po­žr­tvo­va­no spre­ma­nje, uz vr­lo ma­lo gla­sov­nog na­po­ra Lo­re­ni do­no­si sve bo­lje i bo­lje ocjene ži­ri­ja i sve ve­ću i ve­ću na­klo­nost pu­bli­ke u re­gi­o­nu.
Sa mak­si­mal­nim bro­jem po­e­na di­rekt­no u 12 krug i po­lu­fi­na­le. Da li si oče­ki­va­la i šta to te­bi zna­či?
- Pa mo­gu re­ći da sam se du­že vri­je­me spre­ma­la za ovaj na­stup ta­ko da sam ne­gdje oče­ki­va­la vi­so­ke ocje­ne i na­rav­no da sam mno­go sreć­na zbog to­ga.
Tak­mi­če­nje do­bi­ja sve ozbilj­ni­ju no­tu ka­ko ula­zi u za­vr­šni­cu i sve su ve­ća oče­ki­va­nja ko­ja ti iz emi­si­je u emi­si­ju i oprav­daš. Ko­li­ko vje­žbaš, ka­ko se pri­pre­maš, sa kim bi­raš pje­sme?
- Pa oko ne­dje­lju da­na in­ten­ziv­no vje­žbam pje­smu ko­ju ću pje­va­ti u tak­mi­če­nju. Iz­bor pje­sme je je­dan od naj­te­žih za­da­ta­ka za me­ne i oko iz­bo­ra mi uvi­jek po­ma­žu moj pro­fe­sor pje­va­nja i po­ro­di­ca.
Po­sto­je li pje­sme ko­je ti le­že, ali ne vo­liš da ih pje­vaš i obrat­no...
- Sva­ka­ko da svi mi ima­mo pje­sme ko­je ne vo­li­mo da pje­va­mo. To su one pje­sme ko­je u me­ni ne bu­de ni­ka­kvu emo­ci­ju i ko­je pje­vam sko­ro pa me­ha­nič­ki. U tak­mi­če­nju je po­sto­ja­la sa­mo jed­na ta­kva pje­sma, ali sam pri­sta­la na nju jer je mak­si­mal­no od­go­va­ra­la mom gla­su i sen­zi­bi­li­te­tu bez ob­zi­ra na to što je ni­sam baš naj­bo­lje osje­ća­la. Ta­ko­đe, po­sto­je pje­sme ko­je na­pro­sto obo­ža­vam ali ne­ke nji­ho­ve di­o­ni­ce još uvi­jek ne mo­gu pje­vač­ki da iz­ve­dem. Ali ra­dim na se­bi, i vje­ru­jem u to da ću jed­nog da­na i to us­pje­ti.
Ko je Lo­re­ni­na naj­ve­ća po­dr­ška na tak­mi­če­nju. A to­kom spre­ma­nja?
- De­fi­ni­tiv­no su mo­ja naj­ve­ća po­dr­ška mo­ji naj­bli­ži. Bez nji­ho­ve po­dr­ške mi­slim da ne bih uspje­la sti­ći sko­ro do za­vr­šni­ce sa­mog tak­mi­če­nje. Na­rav­no, ogrom­ne za­slu­ge idu mom pro­fe­so­ru pje­va­nja Fren­ki­ju, pro­fe­si­o­nal­cu ko­ji me spre­ma i usmje­ra­va na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin.
Ko je za­du­žen za Lo­re­nin staj­ling?
- Za moj staj­ling se uglav­nom po­bri­nu maj­ka i se­stra. Sve osmi­šlja­va­mo sa­mi, i mo­gu re­ći da sam pri­lič­no za­do­volj­na sva­kim staj­lin­gom iz raz­lo­ga što je moj iz­bor gar­de­ro­be ogra­ni­čen zbog mo­je vi­si­ne, i sa­mim tim ni­sam u mo­guć­no­sti da iz­ne­sem sve što po­že­lim.
S ob­zi­rom da sva­ki put odu­vaš ži­ri ko­li­ko je sva­ki sle­de­ći na­stup te­ži i kompleksniji za te­be u smi­slu od­go­vor­no­sti i po­vje­re­nja? Da li si svje­sna ko­li­ko mo­žeš da po­stig­neš gla­som?
- Sva­ki na­stup do­ži­vim sa jed­na­kom od­go­vor­no­šću jer znam da se do­sta oče­ku­je od me­ne.
Van kon­ku­ren­ci­je si u ovom tak­mi­če­nju, ta­ko ka­že ži­ri, da li te to ohra­bru­je i sna­ži?
- Tru­dim se da sva­kim svo­jim na­stu­pom osta­vim po­se­ban pe­čat.A.Š.